Jedan od glavnih načina putem kojih država utiče na ekonomske performanse, jeste upravo fiskalna politika. Fiskalna politika je posredovana putem državnih ili budžetskih rashoda, kao oblika državne ili javne potrošnje, i putem poreza, kao izvora budžetskih prihoda
Osnovni cilj ECB jeste da očuva cenovnu stabilnost na području evro zone, što bi indirektno trebalo da ima uticaj i na ostatak Evropske unije, pa i na svetsku privredu. Takođe, pored cenovne stabilnosri cilj ECB jeste „podrška opštim ekonomskim politikama Zajednice”. ECB ima ogovornost u funkcionisanju sistema komercijalnih banaka
Evropska unija kao nadnacionalna institucija ispunila je većinu očekivanja, ali treba nastaviti proces integracija i ostalih zemalja u Uniju radi bolje zajedničke budućnosti. U seminarskom radu analizirani su makroekonomski aspekti Evropske Unije, dakle, izvršena je analiza vrednosti BDP zemalja Evropske Unije, Visina stope inflacije pojedinih zemalja EU i visina stranih ulaganja u zemljama jugoistočne evrope
Investicije su izuzetno senzibilna promenljiva kategorija, i u odnosu na potrošnju i ostale komponente, najviše je podložna varijacijama. Firmama kao nosiocima investicionih aktivnosti i odluka uvek je na raspolaganju mnoštvo investicionih mogućnosti. Međutim, odluka se donosi tek onda kada se sagleda ekonomska celishodnost projekta.
Neadekvatno vođena fiskalna politika prouzrokuje budžetski deficit koji se pokriva monetizacijom. Slaba centralna banka je podložna pritiscima i pristaje da finansira uvećane vladine rashode (direktno kroz kredite, ili diskontovanjem vladinih vrednosnih papira).
Masovna nezaposlenost je jednim delom posledica mnoštva međuzavisnih ekonomskih situacija na mikroekonomskom nivou, a drugim delom i neadekvatnih makroekonomskih odluka. Tržište rada predstavlja bitnu, ako ne i najvažniju komponentu makroekonomskih koncepcija, jer od stepena fleksibilnosti na ovom tržištu zavisi ukupna makroekonomska stabilnost.
Postoji nekoliko kanala putem kojih javna ulaganja mogu da utiču na ekonomiju. Bitno je sagledati teorije koje objašnjavaju te kanale, jasno definišući mikro i makro efekte.
Ponuda se definiše kao određena količina robe i usluga koja se u određenom vremenu, na određenom mestu i po određenoj ceni nudi na prodaju kupcima. Na strani ponude se javljaju preduzeća koja imaju tretman nosilaca ponude robe i usluga, a na strani tražnje javljaju se potrošači kao pojedninci ili domaćinstva.
Makroekonomija proučava da li postoji dovoljna agregatna tražnja za robama i uslugama da bi se u potpunosti koristili raspoloživi proizvodni kapaciteti.
Termin inflacija potiče od latinske reči ,,inflatio" što znači naduvavanje. Prvi put je bila upotrebljena u Americi da označi nagli skok cena i novčanog opticaja koji je nastao u vreme građanskog rata 1861-1865. godine.
Termin inflacija potiče od latinske reči ,,inflatio" što znači naduvavanje. Prvi put je bila upotrebljena u Americi da označi nagli skok cena i novčanog opticaja koji je nastao u vreme građanskog rata 1861-1865. godine.