Mikroekonomija i makroekonomija

SADRŽAJ:

UVOD 3

1. MAKROEKONOMSKI TEMELJI MAKROEKONOMIJE 4

1.1.DISKUSIJA 4

1.2. KRIVA PROIZVODNIH MOGUĆNOSTI 6

1.3.FUNKCIJA TRAŽNJE 8

1.4.FUNKCIJA PONUDE 10

1.5. TRŽIŠNA RAVNOTEŽA 11

2. MAKROEKONOMSKA PROBLEMATIKA I PRISTUP 12

2.1. DISKUSIJA 12

2.2.BRUTO DOMAĆI PROIZVOD (GDP) 14

2.3.DRUŠTVENI PROIZVOD 15

2.4. FILIPSOVA KRIVA 17

2.5. PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI 19

ZAKLJUČAK 22

LITERATURA 23

Deo teksta Mikroekonomija i makroekonomija

Mikroekonomija proučava ponašanje pojedinačnih potrošača i pojedinačnih preduzeća kao osnovnih privrednih subjekata. Ona izučava kako obimi proizvodnje posmatranih preduzeća obrazuju ukupnu ponudu roba koju data grana iznosi na tržiste radi prodaje. Mikroekonomija se, takodje, bavi pitanjem kako potrošači donose odluke o upotrebi raspoloživog dohotka radi kupovine date ili neke dmge vrste roba. Zbir svih njihovih pojedinačnih odluka da se kupi roba predstavlja tržišnu potralnju za njom. Na ovom izdvojenom ili *** ponuda roba proizvedenih u odgovarajućoj grani s trzisnom potražnjom potrošača. Na osnovu toga formiraju se tržišne cene za čije efektivno plaćanje koristi novac.

Normalno, ovo je vrlo pojednostavljena slika problema koje proučava mikroekonomija. Potrošači ne donose samo odluke o potrošnji nego i o štednji, koja se često puta definiše kao odložena potrošnja za budućnost. Na drugoj strani, ponuda roba *** uvoza ili njihovim povlačenjem iz ranije obrazovanih robnih rezervi. Plaćanja se ne vrše samo gotovim novcem nego i depozitnim novcem. Sva ova pitanja su toliko važna za praktičan život da se niz posebnih ekonomskih disciplina formirao upravo sa ciljem da ih detaljnije i bolje opiše i objasni.

Za mikroekonomiju je važno istaći da ona koristi dva ugla posmatranja ponašanja potrošača i proizvodjaća. Jedan ugao se odnosi na parcijalnu analizu u kojoj se posmatra ponašanje pojedinačnih potrošača ili proizvođača *** učesnika na tržištu. Svi ostali aspekti konkretne privrede -proizvodne aktivnosti ostalih preduzeća, nivo ukupne privredne aktivnosti, potrebe i ukusi drugih potrošača, tehničke *** proizvodnim jedinicama - uzimaju se kao date i nepromenljive činjenice privrednog života. Ove činjenice predstavljaju date uslove pod kojima se formira ponuda i tražnja roba. Ova se pretpostavka naziva ceteris paribus, tj. pretpostavlja se da su sve ostale okolnosti ostale neizmenjene.

Ekonomske aktivnosti svih potrošaća i proizvođača iscrpljuju ukupni privredni život jedne zemlje koji se u opštem, agregatnom obliku proučava u okviru makroekonomije. Proizvodnja. raspodela i potrošnja, a time i odnosi na tržištu roba i usluga, ne zavise samo od domaće aktivnosti privrednih subjekata (domaćinstava kao potrošačkih jedinica i preduzeća kao proizvodjačkih jedinica), ***, kao i od međunarodnog kretanja kapitala. i radne snage. U tom smislu neki ekonomski odnosi koji se proučavaju u makroekonomiji direkno su povezani sa mikroekonomskim ponašanjem domaćinstava i preduzeća. Zato mikroekonomska analiza mora nužno da se poveže sa makroekonomskom analizom. Ne interesuje nas samo ponašanje pojedinačnih domaćinstava i preduzeća na odgovarajućim tržištima, nego i neka druga pitanja vezana *** stvaraju opšti okvir u kome se odvijaju sve pojedinaćne privredne aktivnosti. To su, na primer. ukupni spoljni dug nacionalne privrede, stanje zaposlenosti odnosno stopa nezaposlenosti, visina inflacije, devizne rezerve, platni bilans i slično. Ova pitanja proučava makroekonomija.