Proces stvaranja i oplodnje kapitala
SADRŽAJ:
UVOD 2
1.NASTANAK KAPITALA 2
2. KAPITAL - OSNOVA OSTVARIVANJA VREDNOST I I PROFITA 4
3. KRUŽNO KRETANJE ILI OBRT KAPITALA 5
4. MARKSOVI ZAKONI AKUMULACIJE KAPITALA 8
5.AKUMULACIJA I NUŽNOST SLOMA KAPITALIZMA 12
ZAKLJUČAK 13
LITERATURA 14
Deo teksta Proces stvaranja i oplodnje kapitala
Kapital je jedna od osnovnih kategorija robne proizvodnje. Njegova suština različito se prikazuje u marksističkoj i u grđanskoj ekonomskoj teoriji.
U marksističkoj ekonomskoj teoriji kapital se definiše kao vrednost koja se oplođuje, tj koja donosi vlasniku višak vrednosti. Sa iznosom viška vrednosti vlasnik kapitala *** egzistenciju. Pošto je on (višak vrednosti) rezultat tu-đeg rada, to se vlasnici kapitala javljaju kao posebna klasa (klasa eksploatatora). Proizila-zi, dakle, da kapital nije svaka vrednost koja se oplođuje, nego samo ona vrednost koja vlasniku donosi iznos viška vrednosti od koga on može živeti, sa kojim može obezbeđi-vati sebi egzistenciju. Suma vrednosti koja se ***na različitim ste-penima razvoja robne proizvodnje, kao ni u svim delatnostima. Ovakvo shvatanje kapitala nije omogućavalo jasnu analizu karakteristika robne proizvodnje u socijalizmu, pa je dolazilo do lutanja i protivurečnosti. Reč je o lutanju u teoriji i protivurečnostima između teorije i prakse.
U građanskoj ekonomskoj teoriji kapital se definiše kao jedan od proizvodnih faktora ulaganja, ili elemenata (uz zemlju i rad) Čine ga privredna dobra tj. dobra proizvedena u okviru privrednog sistema, koja se ulažu i koriste za proizvodnju *** i usluga. Zemlja i rad nisu privredna dobra jer je njihova ponuda određena "...pretežno izvan samog ekonomskog sistema,,. Oni se nazivaju primamim faktorima, tj. elementima proizvodnje.
Jedan obrt kapitala zahteva izvesno vreme. On se odvija u tri osnovne faze. U prvoj se vrši obezbeđivanje uslova za obavljanje izvesne delatnosti. To jest, nabavka odnosno predujmljivanje poslovnih sredstava. U drugoj, trošenje predujmljenih sredstava radi ostvanvanja određenog učinka (određenih proizvoda ili usluga). I u trećoj, realizacija ostvarenog učinka. Sve navedene faze odvijaju se istovremeno i međusobno preklapaju. Zbog toga se vremena njihovog trajanja ne mogu sabirati.
O vremenu obrta može se govoriti kako u slučaju ukupnog predujmljenog kapitala. tako i u slučaju pojedinih njegovih elemenata ili grupe elemenata. Vreme ili trajanje obrta (VO) utvrđuje se na osnovu broja obrta kapitala (O), prema obrascu:
VO = *** / broj obrta kapitala.
A koeficijent (tj. broj) obrta kapitala u toj vremenskoj jedinici, u toku godine, izračunava se pomoću sledećih obrazaca: