Novac i savremeni problemi novčanog opticaja

SADRŽAJ

UVOD............................................................................................................................2

1.FUNKCIJE NOVCA..................................................................................................2

2. OBLICI NOVCA U OPTICAJU................................................................................6

3.MONETARNA POLITIKA I FORMIRNJE OPTIMALNE KOLIČINE NOVCA....8

ZAKLJUČAK...............................................................................................................10

LITERATURA..............................................................................................................11

Deo teksta Novac i savremeni problemi novčanog opticaja

Uloga novca u određivanju tokova ekonomskih procesa i danas je predmel oštrog razilaženja ekonomista. Dok novac, prema jednima vrši kontrolu nad ekonomskim procesima, drugi veruju da on nema neki veći uticaj na ekonomske procese, odnosno da je on gotovo neutralan faktor u reprodukciji. Prema *** neaktivnog novca, obično se polazi od toga da se količina novca samo prilagođava realnim *** privrednog razvoja, tako da se svodi na pasivan element sistema. S drage strane, odnos novca prema drugim agregatima jc promenljiv, zapravo ne može se uspostaviti neki ***odnos kao faktor s kojim *** u politici unapred računati, a time i svesno uticati promenama mase novca na privrednu aktivnost.

Za ** funkcija novca pre svega je značajna činjenica da je to roba koja služi kao opšte sredstvo razmene. Otuda se i osnovna funkcija novca sastoji u tome da svojom upotrebnom vrednošću izražava vrednost svih drugih roba. To je funkcija mere vrednosti. Jednostavno, novac vrši funkciju mere vrednosti tako što manjom ili većom količinom njegove upotrebne vrednosti može izraziti veličinu vrednosti bilo koje druge robe.

Pomoću novca robe se u *** ispoljavaju kao kvalitativno jednorodne i količinski uporedive. To je značajno olakšalo funkcionisanje robnog prometa pa, utoliko, i dalji razvoj robne proizvodnje.

Naravno, nije novac različite robe učinio **** samerljivim. Zajedničko je svim robama da su rezultat ljudskog rada - u njima je materijalizovana manja ili veća količina apstraktnog ljudskog rada. Po tome su one istovetne i međusobno samerljive. Znači, *** preko novca postale samerljive.