Pojam hartije od vrednosti

SADRŽAJ

UVOD 2

1.VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI 2

1.1. Državne obveznice 2

1.2.Blagajnički zapisi centralne banke 4

1.3.Depozitni certifikat 4

1.4.Bankarski akcept 5

1.5.Blagajnički i komercijalni zapisi poslovnih banaka i korporativnih preduzeća 6

1.6.Akcije – vlasničke hartije od vrednosti 8

1.6.1. Veste akcija 9

1.6.2. Usitnjavanje i ukrupnjivanje akcija 12

1.7. Obveznice – dugovne hartije od vrednosti 13

1.7.1. Rangiranje (Rejting) obveznice 15

1.7.2.Vrednost obveznica 16

1.7.3. Rizici investiranja u obveznice 17

1.7.4.Emitenti obveznica 17

2. CENE HARTIJA OD VREDNOSTI 18

3.PRINOS HARTIJA OD VREDNOSTI 18

ZAKLJUČAK 19

LITERATURA 20

Deo teksta Pojam hartije od vrednosti

Hartija od vrednosti je pisana isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ce imaocu hartije od vrednosti isplatiti obavezu naznačenu na ispravi o roku njenog dospeća.

Hartije od vrednosti mogu biti kratkoročne i dugoročne. Kratkoročnim hartijama od vrednosti se trguje na tržištu novca, a dugoročnim hartijama od vrednosti se trguje na tržištu kapitala. Kratkoročne hartije od vrednosti ** zemlje do zemlje, a te razlike proizilaze iz niza ***  sto su: privredni sistem, zakonski okviri trgovanja hartijama od vrednosti, kamatne stope, uloga tržišta u regulisanju privrednih procesa. Hartije od vrednosti dugoročnog karaktera pojavljuju se na primarnom i sekundarnom tržištu kapitala. Na primarnom tržištu se vrši emisija vlasničkih akcija i dugovnih hartija od vrednosti . Na sekundarnom tržištu se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti. Trgovina se obavlja putem berze i vanberzanskog trgovanja.

Državne obveznice mogu biti kratkoročne i dugoročne. Ukoliko su kratkoročne tada predstavljaju tipičnu zajmovnu hartiju od vrednosti, a kao dugoročne, predstavljaju kreditne hartije od vrednosti.

Državne obveznice možemo definisati kao pisane isprave putem koje se emitent obavezuje da ce *** u određenom vremenskom roku (ili licu naznačenom na obveznici, ili po njegovoj naredbi, ili donosiocu obveznice) isplatiti naznačeni novčani iznos (glavnicu i kamatu). Prava po osnovu državne obveznice mogu se dalje prenositi putem idosamenta (ako glasi na ime) ili prodajom obveznice (ako glasi na donosioca).

Blagajnički zapisi centralne banke imaju posebnu funkciju na visoko razvijenom finansijskom tržištu. Putem njih centralna banka vrši transakcije na "otvorenom" tržištu i tako reguliše količinu novca u opticaju. Emitovanjem blagajničkih zapisa centralna banka nastoji da smanji *** u opticaju, tj. da reguliše odnos između ponude i tražnje ***, kao i visinu kamatne stope. Ove zapise najčešće kupuju poslovne banke i na taj način smanjuju kreditni potencijal.

Depozitni certifikat predstavlja najtipičniju hartiju od vrednosti koju emituje poslovna banka, a naziva se još i bankarska potvrda o depozitu. Može da glasi na ime ili na donosioca. Izdaje se na vremenski period duži od sedam dana, a kraći od godinu dana. Putem depozitnih certifikata daje se mogućnost pravnim i fizičkim licima da deponuju svoja "slobodna" sredstva u banku na određeni rok i uz određenu kamatu, koja se računa na osnovu stvarnog broja dana do roka dospeća. Nominalna vrednost i kamata se plaćaju o roku dospeća. Depozitni certifikati se emituju na okrugle iznose.

Bankarski akcept predstavlja poslovnu menicu trasiranu na banku, koja na menicu stavlja akcept i preuzima obavezu, da imaocu menice isplati novčani iznos naznačen na menici, po naredbi izdavaoca menice i o roku njenog dospeća. Na taj način menica dobija karakter hartije od vrednosti i može biti predmet trgovanja na finansijskom tržištu. Bankarski akcept spada u red kratkorčnih hartija od vrednosti komercijalnog tipa i koristi se u postupku trgovanja na sekundarnom tržištu novca.

Akcija predstavlja pismenu ispravu o vlasništvu, o sredstvima uloženim u preduzeće, banku, drugu finansijsku organizaciju, organizaciju za osiguranje i drugo pravno lice koje može sticati dobit.