Maroekonomska problematika i pristup

SADRŽAJ:

UVOD 2
1. Pojam mikroekonomije i makroekonomije 3
2. Maroekonomska problematika i pristup (diskusija) 4
3. Bruto domaći proizvod (GDP) 7
4. Društveni proizvod 8
ZAKLJUČAK 10
LITERATURA 11

Deo teksta Seminarski rad Maroekonomska problematika i pristup

Makroekonomija proučava da li postoji dovoljna agregatna tražnja za robama i uslugama da bi se u potpunosti koristili raspoloživi proizvodni kapaciteti. Ukoliko se to ostvari, tada postoje uslovi za punu *** u suprotnom, proizvodni kapaciteti se ne koriste u potpunosti i javlja se *** snage. Može se, međutim, desiti da je agregatna tražnja veća od agregatne ponude da, naime, kupci traže *** roba i usluga nego što nacionalna privreda može da proizvede. Tada je potražnja za bruto domaćim proizvodom veća od njegove ponude. Ako su prodajne cene administrativno regulisane nastupiće nestašice na tržištu roba, a ako se tržišne cene slobodno formiraju, nastaje njihov rast. Inflacija nastaje kao postepeni porast opšteg nivoa cenakoji u uslovima velike makroekonomske nestabilnosti lako može da preraste u ***.
Makroekonomija, prema tome, prati kretanje „ekonomskih agregata". Da bi razumeli suštinu makroekonomije od kljućnog je značaja da shvatimo da su „ekonomski agregati" proizvod *** koji se pokazao veoma korisnim u opisivanju stvarnog privrednog života. Uzmimo jedan primer. Mi vrlo često govorimo o stopi inflacije kao o ekonomskoj pojavi koja označava rast opšteg nivoa cena. „Opšti nivo cena" jeste jedna apstrakcija i on se ne može ***. Postoje određeni statistički postupci kojima se on meri, a koji su nama kao običnim potrošačima potpuno nepoznati. Ono sa čime se mi susrećemo u radnjama i samosposlugama jesu cene hleba, mesa, mleka i drugih roba. Ipak, svi imamo neku predstavu o stopi inflacije kao agregatnom izrazu za niz pojedinačnih promena cena.

Bruto domaći proizvod (BDP ili GDP) je ekonomski izraz koji predstavlja ukupnu produkciju *** u nacionalnoj ekonomiji (domicilnoj zemlji), bez obzira na vlasništvo. To podrazumeva da BDP uključuje vrednost produkcije stranih lica (kompanija) u zemlji, a isključuje aktivnosti firmi u vlasništvu domaćih rezidenata u inostranstvu. BDP predstavlja ukupno stvoren domaći dohodak.
Društveni proizvod predstavlja ukupnu vrednost godišnje *** jednoj zemlji. Nesumnjivo predstavlja jedan od najvažnijih pokazatelja privrednog rasta, tehničkog progresa i položaja zemlje u svetu. Njegova veličina daje objektivan kvantitativni pokazatelj koji služi kao pokazatelj gde je i gde treba da ide *** zemlje. Zate se često poistovećuje ekspanzija privrednog rasta sa ekspanzijom društvenog proizvoda