Specijalizovani sajt za studente ekonomije, menadžmenta
i srodnih oblasti!

Ekonomska kriza i globalizacija

SADRŽAJ:

UVOD

1. SVETSKA EKONOMSKA KRIZA U REALNIM POKAZATELJIMA 3

1.1 Propast banaka u SAD tokom 2008.godine 3

1.2 ZAPLENJENA IMOVINA –kao pokazatelj ekonomske krize 5

1.3 NEZAPOSLENOST – kao pokazatelj svetske ekonomske krize 6

2. KLJUČNI UZROCI NASTANKA SVETSKE EKONOMSKE KRIZE 7

2.1 Nagli porast vrednosti tržišta nekretnina kao uzrok svetske ekonomske krize 7

2.2 Kreditna politika kao uzrok krize - austrijska škole ekonomije 9

2.3 Preveliki rizici u bankarskom sektoru – kao uzrok finansijske krize 9

3. IMPLIKACIJE GLOBALIZACIJE 12

Komentar 19

Deo teksta Ekonomska kriza i globalizacija

Kriza je kroz istoriju evoluirala. U ekonomiji, pre pojave kapitalizma, postojala je kriza oskudice jer je proizvodnja bila premalena da zadovolji potrebe. Pojavom kapitalizma u Engleskoj početkom 19 veka, kriza je promenila oblik. Postala je kriza izobilja ili kako je Marks naziva kriza hiperprodukcije.

Uzroke krize je našao u hiperprodukciji roba i hiperakumulaciji kapitala.''Krize su uvek samo trenutna, nasilna rešenja postojećih suprotnosti, snažne erupcije koje ponovo uspostavljaju poremećenu ravnotežu''.

Jedan od primarnih uzroka današnje krize nalazi se u nekontrolisanom rastu tržišta nekretnina. Stope rasta iz perioda posle 2000.-te godine vidljive su na slici 6.***Obilje ponude novca i politika povoljnih stambenih kredita, stvorila je snažan pritisak na tržište nekretnina i njegova vrednost počela je rasti. Pošto su stope rasta bile značajnije, a očekivanja su bila da će se i nastaviti, mnogi investitori pridružili su se kupovini nekretnina jer su očekivali veliki i brzi povrat na uložena sredstva. Već se od početka može videti da je kreiran mehur koji je unapred bio osuđen na propast, jer su tolike i takve stope rasta ***.

Drugi značajni uzrok današnje krize su preveliki rizici u bankarskom sektoru koji su bankarsko poslovanje učinili rizičnim i sumnjivim. Svako pozivanje na pojačanje regulativnosti poslovanja banka nailazilo je na oštro protivljenje kreatora ekonomske politike. Veliki rizici u poslovanju nisu izazvali krizu, ali su sa pojavom krize pojačali njene negativne efekte. Negativni efekti postali su jači, jer je rizičan način poslovanja banaka, dao krizi dodatni zamah. Tako, da umesto ublaže posledice, banke su bile jedan od generatora krize.