Konflikti na radu

SADRŽAJ:

UVOD 2

1.VRSTE KONFLIKATA 3

2. IZVORI KONFLIKATA 6

3. PRIRODA I POSLEDICE KONFLIKATA U ORGANIZACIJAMA 10

4. MOTIVACIJA U KONFLIKTNIM USLOVIMA 15

5. ZAKLJUČAK 16

LITERATURA 16

Deo teksta Konflikti na radu

Konflikt je, u najužem shvatanju, uvek sukob različitih po smeru delovanja, suprotnih motiva. To je rezultat dinamičkih psihičkih zbivanja i zato izaziva frustraciju, posebno ukoliko su suprotnosti veće a prepreke za njihovo ispoljavanje teže.

Prema obimu konflikti na radu dele se na globalne i parcijalne. Globalni konflikti obuhvataju gotovo sve zaposlene u određenoj kompaniji, preduzeću, pa čak i privrednoj grani, odnosno delatnosti . Takvi konflikti iskazuju se u sukobu *** kolektivom, njegovom organizacijom i tehnologijom rada, ili pak uspešnog kolektiva sa zaostalim rukovodstvom, koje svojim stilom i metodom rukovođenja ne odgovara zahtevima vremena, usvojenim obrascima ponašanja članova kolektiva i slično.Takvi konflikti ne mogu se razrešiti bez uključivanja viših društvenih instanci i pomoći sa strane.Dok se parcijalni konflikti iskazuju u sukobu između rukovodioca i radnika, ili pak između samih radnika, odnosno rukovodioca. Ti konflikti relativno se brzo razrešavaju od strane unutrašnjih snaga kolektiva.

Po dužini trajanja konflikti se dele na kratkotrajne i dugotrajne . Kratkotrajni konflikti nastaju kao rezultat *** učinjenih grešaka koje se brzo uočavaju i razrešavaju. Dok su dugotrajni konflikti uslovljeni i praćeni poremećajem međuljudskih odnosa, dubokim ***, praćenih padom zarada i nivoom životnog standarda. Ovi konflikti se vrlo sporo prevazilaze i razrešavaju.

Po posledicama koje ostavljaju na funkcionisanje kolektiva, konflikti se dele na one koji ostavljaju posledice, i na one koji ne ostavljaju posledice. Prvi su rezultat odrenih *** u obavljanju određenog posla, i te razlike dovode do usporavanja realizacije određenih programa, opadanje motivacije za rad, masovnog odsustva sa posla i slično. Dok se druge karakterišu sitnim sukobima i čarkama koji proizilaze iz različitih psihičkih osobina pojedinaca, i po pravilu ne ostavljaju nikakve posledice na život i rad kolektiva. Posle uspešnog razrešavanja konflikta, među učesnicima se uspostavljaju zdravi odnosi, nema osećaja uvređenosti ni potrebe za osvetom.

Uzroci konflikta na radu su brojni i raznovrsni. Tehnički je nemoguće dati iscrpnu listu svih uzroka ove pojave, jer bi ona bila veoma duga. No, ipak je učinjen pokušaj sistematizacije opštih uzroka koji dovode do konfliktne situacije u radnoj sredini. Ti uzroci nalaze se pre svega,*** i informativnoj sferi čovekove radne delatnosti, uključujući i fizičke i društvene uslove radne sredine.

Neki autori izvore konflikta dele na objektivne i subjektivne. Pod objektivnim se smatraju oni uzroci koji dolaze spolja, iz okruženja, od strane uže ili šire zajednice. Oni se najčešće tretiraju kao uzroci konflikata.