Konflikti na radu (2)

SADRŽAJ:

UVOD 2

1. UZROCI KONFLIKTA NA RADU 3

2.VRSTE KONFLIKATA 4

3. IZVORI KONFLIKATA 7

4. PRIRODA I POSLEDICE KONFLIKATA U ORGANIZACIJAMA 11

5. MOTIVACIJA U KONFLIKTNIM USLOVIMA 15

6. ZAKLJUČAK 16

LITERATURA 17

Deo teksta Konflikti na radu 

Konflikt se obično tretira kao loša pojava i zato se koristi kao sinonim za termine kao što su destrukcija, iracionalnost, nasilništvo i sl. Zbog toga, u praksi organizacija nalazimo i nastojanja, da se svaki konflikt, prevazilazi i diminiše.

Konflikti su, s obzirom da imaju veliki uticaj na individualno i grupno ponašanje, te stoga su *** organizacija, jedna od glavnih oblasti interesova-nja u proučavanju i istraživanju Organizacionog ponašanja.

Konflikt dolazi do izražaja u neusklađenim akcijama koje pojedinci ili grupe u organizacijama preduzimaju. Karakteristične akcije kao indikatori postojanja konflikta su, npr. postojanje borbe među članovima grupe za uticaj na donošenje odluka, često*** neko drugi daje, nepriznavanje tuđih zasluga za rešenje problema, napregnute i neprijatne atmosfere u kojima nastaju pojave agresivnosti i neprijateljstva, više kritike iznetih mišljenja i celokupne grupne aktivnosti nego dobrona-mernog iznošenja predloga i mišljenja, i sl.

Uzroci konflikta na radu su brojni i raznovrsni. Tehnički je nemoguće dati iscrpnu listu svih uzroka ove pojave, jer bi ona bila veoma duga. No, ipak je učinjen pokušaj sistematizacije opštih uzroka koji dovode do konfliktne situacije u radnoj sredini. Ti uzroci nalaze se pre svega, u ekonomskoj, tehničkoj, ***čovekove radne delatnosti, uključujući i fizičke i društvene uslove radne sredine.

Brojna empirijska istraživanja nedvosmisleno ukazuju da su konflikti najizraženiji u ekonomskoj sferi odnosa, što je i razumljivo ako se ima na umu činjenica da je najčešće reč o raspodeli najamnina, premija, nagrada, stambeno-kreditnih potraživanja i slično, i mali poremećaj u tim odnosima zakonito dovodi do konfliktne situacije. Dok u novije vreme, u tzv. «tranzicionim privredama», kakva je upravo naša, sve više konflikt ***, koja u većini slučajeva dovodi zaposlene u opštu ekonomsku nesigurnost, gubitak radnih mesta, manjkavost socijalnih programa, apatiju, beznađe i slično. Akcije i mere rukovodstva koje se odnose na gore navedena pitanja često se dočekuju sa negodovanjem i otporom, a posebno ako su te akcije i mere donete preko noći, bez adekvatnog informisanja i ubedljivih argumenata i razloga. Jer recimo promena visine koeficijenata za obračun najamnina, premija i nagrada ima ne samo ekonomski već i društveni značaj. On praktično označava poziciju vrednosti svakog pojedinca na lestvici društvene hijerarhije, i mali poremećaj ili korektiv bez ubedljivog opravdanja zakonito dovodi do nastanka konfliktne situacije.

Prema obimu konflikti na radu dele se na *** konflikti obuhvataju gotovo sve zaposlene u određenoj kompaniji, preduzeću, pa čak i privrednoj grani, odnosno delatnosti . Takvi konflikti iskazuju se u sukobu naprednog rukovodstva sa zaostalim kolektivom, njegovom organizacijom i tehnologijom rada, ili pak uspešnog kolektiva sa zaostalim rukovodstvom, koje svojim stilom i metodom rukovođenja ne odgovara zahtevima vremena, usvojenim obrascima ponašanja članova kolektiva i slično.Takvi konflikti ne mogu se razrešiti bez uključivanja viših društvenih instanci i pomoći sa strane.Dok se parcijalni konflikti iskazuju u sukobu između rukovodioca i radnika, ili pak između samih radnika, odnosno rukovodioca. Ti konflikti relativno se brzo razrešavaju od strane unutrašnjih snaga kolektiva.