Moral i međunarodno poslovanje

SADRŽAJ:

UVOD 2

1.Multinacionalne korporacije i moral 3

1.1.Slučaj Bopal 3

1.2.Moralnost i međunarodni ekonomski sistem 5

1.3.Etičke smernice za multinacionalne korporacije 8

2.Razlike u poslovnoj kulturi Evrope, Amerike i Azije 11

2.1.Menadžeri u Evropi i američki menadžeri 12

2.2.Osobine menadžmenta Azijsko-pacifičkih zemalja- (Koreja,Hong Kong, Filipini, Malezija,Tajvan,Tajland, Singapur i Indonezija). 13

3. Transfer opasnih industrija u zemlje u razvoju 14

ZAKLJUČAK 17

LITERATURA 18

Deo teksta Moral i međunarodno poslovanje

U savremenom svetu poslovni moral postaje jedan od najvažnijih uslova za uspeh. Visoki profesionalni standardi, etičnost u poslovanju, kultura poslovnog ponašanja i odgovornost prema potrošačima, nasledili su reklamiranje dobrog proizvoda u trci sa konkurencijom.

Međunarodni ekonomski sistem ne predstavlja samo proširenje američkog sistema. U sistem je uključeno veliko mnoštvo drugih zemalja od kojih svaka ima vlastiti ekonomski sistem, politički sistem i vlastitu društvenu i i***. Celokupan međunarodni ekonomski sistem rezultanta je širenja i uzajamnog delovanja svih ovih činilaca.

Možemo, analizirati svaki nacionalni sistem pojedinačno kao što smo to uradili sa američkim sistemom da bismo videli da li se svaki od njih može etički opravdati. No sada se time nećemo baviti. Umesto toga, pokušaćemo, sagledavajući celokupnu međunarodnu scenu na kojoj biznis deluje, da odgovorimo na pitanje može li se sistem kao celina etički opravdati.

Možemo da izdvojimo tri pitanja da bismo skicirali odgovor na ovo krupno pitanje. Prvo se tiče neravnomerne raspodele bogatstva. Na međunarodnom planu ne postoji sistem ***a u skladu s kojim se bogati oporezuju da bi se pomoglo siromašnima. Drugo pitanje proizilazi iz činjenice da iako američki sistem slobodnog preduzetništva funkcioniše u okviru pravnog, političkog i društvenog sistema, ne postoji sličan okvir za međunarodni biznis. Biznis u Sjedinjenim Državama ograničen je različitim zakonima, nizom prihvaćenih metoda vodenja poslova, *** i zajedničkim vrednostima, sindikatima, potrošačkim grupama, grupama za zaštitu životne sredine i mnoštvom drugih neformalnih organizacija i mehanizama. Biznis funkcioniše u okvirima onoga što možemo da nazovemo „okvirnim institucijama". Premda se okvirne institucije razlikuju od društva do društva, u većini razvijenih zemalja one su po mnogo čemu slične. Broj ovakvih ograničenja daleko je *** manje vremena da ih razviju reagujući na rast poslovnih aktivnosti tako i zato Što su te zemlje često suviše siromašne da bi sebi mogle da priušte vladine agencije kao što su recimo američka Uprava za higijensko-tehničku zaštitu na radu ili američka Uprava za hranu i lekove jer su ovakve institucije skupe.