Motivacija zaposlenih

SADRŽAJ:

1. UVOD  2

2.VRSTE MOTIVACIJE 3

3. SAVREMENE TEORIJE MOTIVACIJE  7

4. SAVREMENI OBLICI MOTIVACIJE 13

5. NEKI PRIMERI MOTIVACIJE 20

ZAKLJUČAK 24

LITERATURA 25

Deo teksta Motivacija zaposlenih

Motivacije zaposlenih kao preduslov izvršenja zadataka organizacije ima osnove u nizu motivacionih teorija koje nastoje objasniti zbog čega se čovek ponaša onako kako to upravo čini. Pri tome, one se koncentrišu ili na razloge koji uslovljavaju određeno ponašanje ili na proces čiji je rezultat dato ponašanje.Teorije koje se koncentrišu na uzroke nazivamo teorijama motivacionog sadržaja, a one koje se koncentrišu na motivacione procese nazivamo teorijama motivacionog procesa.

Različiti principi u ovim teorijama imaju zajednički zadatak, a to je dati podlogu motivisanju kao aktivnosti.

«U društvenom životu pojedinca motivi označavaju psihičko stanje ili sadržaj (nagonski, čuvstveni, intelektualni) koji potvrđuje neko ljudsko ponašanje.

Tradicionalna psihologija smatrala je motive uzročnicima voljnog akta, što je dalo povod različitoj metafizičkoj kategorizaciji i valorizaciji motiva u filozofskoj diskusiji o slobodi volje.

Empirijska psihologija vidi u motivima najprije svesne indikatore neke akcije koji je odgovor pojedine ličnosti na određenu životnu situaciju. Te svesne indikatore etika hipostazira, dajući im određenu pozitivnu ili negativnu vrednost – dobri, loši, socijalni, asocijalni, plemeniti motivi.

«Potrebe čoveka predstavljaju njegove unutrašnje pobude na aktivnost,*** nastoje postići spoljni podsticaji.»

Iz ovoga možemo zaključiti da su potrebe izraz određene neravnoteže, bilo unutar samoga čoveka, bilo između čoveka i sredine u kojoj on deluje.

Svaka individua ima svoj hijerarhijski sistem vrednosti motiva i neophodno je motive klasifikovati u grupu nematerijalnih, materijalnih i društvenih motivatora.