Nepravedno otpuštanje

SADRŽAJ:

UVOD 2

1. Poslodavci i zaposleni (opšti radno-pravni okvir) 3

2. Prava prilika zapošljavanja, unapređivanja i otpuštanja 4

3. Konstruktivno otpuštanje 13

4.Kompenzacija zbog otpuštanja 14

5.Nezakonito otpuštanje 16

ZAKLJUČAK 17

LITERATURA 17

Deo teksta Nepravedno otpuštanje

Ljudi bivaju otpuštani iz mnogih razloga. Čest razlog je privredna recesija koja prisiljava firme da smanje proizvodnju i da shodno tome smanje i broj potrebnih radnika. Ali postoje i drugi razlozi. Neefikanost, nemoralno postupanje na radnom mestu, hronično kašnjenje ili odsustvovanje sa posla i nesposobnosti da se posao izvršava onako kako se od radnika očekuje, sve su to uobičajeni i opravdani razlozi za otpuštanje. Drugi razlozi su manje opravdani, izmedu ostalog neslaganje sa rukovodstvom ili sa drugim radnicima, pomanjkanje poštovanja ili poslušnosti prema pretpostavljenima, loš stav prema radu, izražavanje neslagnja, verovanje poslodavca da može da nade nekoga ko bi bolje obavljao posao. U nekim slučajevima poslodavac otpušta radnika samo zbog toga što mu se radnik ne svida iz ličnih razloga ili zato što odbija seksualno prilaženje poslodavca ili zato Što radnik zna za neku neregularnost u firmi pa se strahuje da bi je mogao razotkriti. Ima li radnik ikakvih prava u ovakvim slučajevima?***adekvatno ne izvršavaju posao ili ako firma nije u stanju da ih i dalje zapošljava. Ali pravičnost zahteva da radnici ne budu proizvoljno otpuštani, Proizvoljno otpuštanje narušava opravdana očekivanja radnika prilikom prihvatanja zaposlenja. Oni s pravom očekuju da se s njima postupa kao sa ličnostima koja zaslužuju po-štovanje; oni nisu stvari koje se mogu odbaciti ili zameniti kad se to nekom prohte. Sporno pitanje je, međutim, kakva bi tačno pravila trebalo da regulišu raskidanje radnog odnosa mada se ovde najčešće primenjnju dva opšta principa.

Doktrina zapošljavanja po volji ne zahteva ni od poslodavca ni od radnika da unapred ***, mada je to postalo uobičajena praksa u mnogim delatnostima. Takva praksa zapravo predstavlja priznanje da raskidanje radnog odnosa sa bilo čije strane stvara određene neprilike drugoj strani tako da im prethodno upozorenje daje šansu da naprave alteraativne aranžmane. Kada poslodavac raskida radni odnos iz razloga koji se tiču efikasnosti firme, neke firme bilo u skladu sa ugovorom bilo samoinicijativno daju radniku na ime otpremnine određenu sumu koja će im olakšati finansijsku situaciju dok ne nađu drugi posao. Kada se radi o o otpuStanju rukovodilaca, neke firme im dozvoljavaju da i dalje koriste adresu firme ih" da traže posao iz kancelarije u firmi gde su im na raspolaganju telefoni i sekretarske usluge. Čak i onda kada je otpuštanje moralno oprav-dano, postoje načini da se ublaži šok koji ono uvek izaziva, pa će firma koja zaista tretira svoje radnike kao ličnosti učiniti sve što je u njenoj moći da ublaži taj udarac - posebno kada otpuštanju pribegava iz finansijskih razloga, a ne zbog onoga što je radnik uradio ili je propustio da uradi.

Radnici koji treba da budu otpušteni i oni sa kojima neće biti obnovljen ugovor o zaposlenju, zaslužuju da što je ranije moguće budu upozoreni na to šta ih čeka. Diskutabilno je da li je to, striktno govoreći, njihovo moralno pravo. Ali očigledno je da je moralno poželjnije da poslodavac tako postupi kada je u mogućnosti. U nekim delatnostima obaveza najavljivanja otkaza sedam meseci do godinu dana unapred predstavlja jednu od klauzula ugovora o radnom odnosu.