Odgovornost i etika poslovanja

SADRŽAJ:

UVOD 2

1.Korporacija i socijalna odgovornost 3

2. Društvena odgovornost 5

2.1. Društvena odgovornost (pojam) 5

2.2. Korporativna društvena odgovornost 6

3. Društvena odgovornost i etika menadžera 12

4. Moralna odgovornost 14

ZAKLJUČAK 17

LITERATURA 18

Deo teksta Odgovornost i etika poslovanja

Odgovornost može da se definiše kao obaveza nosilaca vlasti da polažu račune i da preuzmu odgovornost za svoje postupke. Pojam „nosioci vlasti" odnosi se na one koji imaju političku i finansijsku vlast ili neki drugi oblik vlasti. Dve glavne oblasti odgovornosti su državna odgovornost (odnosno odgovornost državnih zvaničnika i službenika) i korporativna odgo-vornost (odnosno odgovornost privatnih korporacija). Ova napomena posvećena je odgovornosti nosilaca državne *** siromašnima. Ova vrsta odgovornosti posledica je implicitnog ,,društvenog sporazuma" između građana i njihovih izabranih predstavnika i posrednika u demokratskom društvu. Prema tome, državni zvaničnici i birokrate treba da odgovaraju za svoje (I) ponašanje (odnosno moraju da poštuju zakon i ne smeju da zloupotrebljavaju svoja ovlašćenja), kao i za svoje (II) rezultate rada (moraju efikasno, delotvorno i pravično da služe javnom interesu).

Pojam korporativne društvene odgovornosti uopšteno rečeno, odnosi se na *** ponašanju i doprinošenju ekonomskog razvoja, demonstrirajući pritom poštovanje prema ljudima, zajednicama, društvima i okolini.

Društvena odgovornostje zasnovana na sledećim premisama:

1. organizacije treba da traže profit ali *** pravila. Ako poslovanje preduzeća nije u okviru pravila, ona mogu biti ka-žnjena;

2. organizacija treba da se ponaša uskladu sa potrebama ***;

3. sa društvenom snagom (moći), dolaze i društvene odgovornosti. Business Week dodeljuje nagrade za napore privatnih kompanija u dva ve-

lika područja: poboljšanje fizičkog okruženja i razvoj ljudskih resursa. Cilj ovog izbora je da se baci svetlo na mnoge primere posebnih aktivnosti kompanija u ova dva segmenta.

Poslovanje je jedna od društvenih aktivnosti. Ono je proizvodna i uslužna aktivnost preko koje se *** potrebe. Kao integralni deo društva, poslovanje "podleže" pravilima društvenog, etičkog ponašanja. Ipak, poslovanje ima specifičnosti koje su nužna karakteristika poslovnih delatnosti i koje, zbog svojih specifičnosti, "proizvode" i karakteristične rezone u moralnom vrednovanju, zaključivanju, ponašanju. Može li i treba li poslovanje da ima "svoj" moral? Ako treba, sme li se on i u kojoj meri razlikovati od opštedruštvenog morala? Da li je mit o amoralnom poslovanju ipak samo mit ili, i danas, realnost? Odgovori su suviše kompleksni i zahtavaju preciznu elaboraciju bez pretenzija na svekolikost.