Objektivne metode i tehnike tržišnog privređivanja

SADRŽAJ:

1.POJAM PREDVIĐANJA 3

2. DEFINICIJA, CILJEVI I ZNAČAJ PROGNOZIRANJA 5

3.VAŽNOST PREDVIĐANJA U STRTEŠKOJ ORIJENTACIJI PREDUZEĆA 6

4.ODNOS PLANIRANJA I PREDVIĐANJA 8

5. OBJEKTIVNE METODE 12

6.ZAKLJUČAK 23

7.LITERATURA 24

Deo teksta Objektivne metode i tehnike tržišnog privređivanja

Prognoziranje budućih stanja na bazi naučnih metoda je relativno nova disciplina naučne aktivnosti, koja na svom značaju dobija tek šezdesetih godina ovoga veka. Time je ova disciplina pomerena sa stadijuma „proricanja i nečega natprirodnog" na stepen naučnosti u smislu nužnog preduslova optimalnim odlukama.

Analiza okruženja ima za cilj prikupljanje tačnih i pouzdanih informacija koje pomažu prilikom odlučivanja u tržišnom poslovanju, planiranju aktivnosti, rešavanju ***. Bez obzira na količinu informacija, uvek treba biti svestan postojanja rizika da će se okolnosti u budućnosti promeniti i da se neće sve odvijati kao što smo predvideli. Ali upravo informacijama smanjujemo rizik i po tome je značajna uloga istraživanja tržišta u poslovnom upravljanju.

Predviđanje tržišta je jezgrovita ***. Predviđanje omogućava projektovanje budućeg broja (potencijalnih) *** i trendove na ciljnom tržištu. Ključni element za definisanje uspešne strategije je upravo predviđanje, jer je bitno da se danas poveća izvesnost ostvarivanja sadašnjih odluka, čiji će rezultati (efekti) biti vidljivi u budućnosti.

Promene koje su se desile u svetu: globalizacija, ubrzan razvoj kompjuterske tehnologije, telekomunikacije i transporta- dovele su do signifikantnog porasta važnosti prognoziranja ***.

Kada je reč o prognoziranju i predviđanju, uobičajeno da se ova dva pojma koriste kao sinonimi, iako je moguće napraviti razliku među njima.

Prognoza je više neformalan i pasivan napor u proceni budućeg toka događaja dok je predviđanje već zauzimanje stava o budućnosti na bazi kojeg se i formiraju planske odluke.

Prognoza. Prognostičke aktivnosti obuhvataju ne samo suštinsko planiranje već se njihov uticaj ***, prilikom čega se oslanjaju na dve vrste postupaka i to :

1. Retrospektivne ili pasivne ( čiji je pravac kretanja od prošlosti ka sadašnjosti i budućnosti) i

2.***.